Sveti Sava na akademiji

              

Piše: Radmila Karlaš

- Nemanjiću!!!!-

Sveti Petar je pretrnuo. Kada bi Bog zvao Savu svjetovnim imenom, to bi značilo samo jedno. - Gdje se skita taj Nemanjić svaki put kad mi treba. - Bog je uletio kao bez duše.

Sveti Petar je upravo turpijao nokte i gledao minuli rad. - Bože, otišao je dolje. -

- Gdje, - zaprepastio se Bog. - Kako je mogao otići bez moje dozvole.-

- Toliko mu se štucalo da je morao da provjeri ko ga toliko spominje. -

- Kad bih se ja obazirao na to štucanje, gdje bi mi bio kraj. - 

Bog je u osnovi volio svetog Savu i njegov bijes je čilio. Ali, mora ga naučiti pameti i disciplini.

- Javio se iz Manjeg, iz dijela Ponosne, pardon Gladne. -

Tada se Bog ponovo strašno zajapurio u licu, munje su počele da sjevaju, a gromovi da udaraju svud oko njih.

 - Jesam li ja rekao da više niko ne ide tamo. Da je od njih Bog, odnosno ja, - tu se malo isprsio - digao ruke. -

Sveti Petar je nakrivio glavu i nastavio da turpija nokte. Privukao je još jedan oblačić i udobnije se zavalio na njemu. On je znao koliko je Bog dobar. Malo će se ljutiti, izgrditi Savu kad se vrati, a zapravo ne može da dočeka da čuje kako se ovaj dolje proveo. Živi bili, pa vidjeli. Sveti Petar je takođe bio znatiželjan i virnuo je na zemlju  taman da uoči svetog Savu kako kuca na neka vrata. Onda se sve zamračilo. Ma šta ko mislio, oni odavde ne mogu da vide tako dobro sve što se dolje dešava. Iz jednostavnog razloga što tamo vlada mrak.

                                                   *****

Kuc. Kuc.

Portir je mrzovoljno podigao glavu.

 - Šta oš. -

- Pomoz' Bog. -

Portir je pogledao ispod oka. Iznošene halje, upalo lice i bosa stopala. E, tebi vala ni Bog ne može pomoći, pomislio je i upitao ga ponovo šta oće.

- Da uđem. - Sveti Sava je ponovo štucnuo.

Portir se zablenuo. - Đe da uđeš. -

- Pa unutra. - Nagnuo se prema njemu povjerljivo i pokazao rukom. 

-  Neko me unutra strašno spominje, izgiboh od štucanja. -

U tom trenu zazvonio je telefon. 

- Da, gospodine ministre. Ne, vaša gospoja ministarka nije još stigla. Sačekajte, čini mi se da se ispred zaustavlja srebrni "Audi." - 

Portir se useknuo, udaljio slušalicu od uha, a potom je ponovo približio.

 - Ja nisam zlonamjeran, zato što je iz mog sela ministar što vam je ispred nosa uzeo pare od one privatizacije. Nisam uopšte zlonamjeran i ne zavitlavam vas. A to je u pitanju, takav ste vozili još prije tri godine i nije više in. - 

Portir se počešao po čekinjastim obrvama. Šta mu dođe to in. 

-  U redu, izvinjavam se. Javiću kad stigne "Bentley," odnosno draga supruga. - Ponovo se useknuo i pogledao u svetog Savu. - Ti si još tu. -

Ovaj je treptao okicama. - Mogu li ... - pokazao je prema stepeništu. Ajme, još raskošnije do na dvoru oca mog čije svjetovno bogatstvo prezreh još onda ja, promrmljao je sebi u bradu.

- Ama čovječe, šta si zapeo. Bježi da te ko ne vidi. Mi ovdje imamo preča posla, ovo je akademija u čast svetog Save. - Portir je poskočio kada je ovaj štucnuo iz sve snage. - Šta mi tu štucaš nepristojni stvore. Još treba da te čuje neko od ovih svilenih i kadifenih svečanih zvanica. -

- Oprostite, ja tako uvijek kad me neko spominje. -

Portir je odjednom osjetio da mu ponestaje vazduha, gušio se. A to može da znači samo jedno. - Gospođo ministarka, dragi suprug je upravo pitao za vas. - Danf je bio neizdrživ. Sveti Sava je prestao štucati i začepio nos. Ministarka mu je dala znak da ćuti, nastavljajući da priča preko telefona.

- Kako misliš da dođem na vrijeme je li, kad si mi ti lično naredio da se provozam preko Karajzovaca, Blaškog, Župe, Šnjegotine, pa do Piskavice. Znam da sam kružila kao kiša oko Sarajeva, znam, Istočnog Sarajeva, kakvog bi drugog, ne zanovjetaj. - Odmahnula je rukom nestrpljivo. Sveti Sava je zijao u nju otvorenih usta. Toliko zlata na sebi nisu imali ni vladari koje onda pohodih ja, pomislio je zbunjeno. A nije da se nije imalo.

- Znam da nije u istom pravcu, ali mimoići Šnjegotinu bilo bi ravno nemati automobil. Kumi oči umalo nisu ispale. Ali su u tvom zaseoku najduže zjevali. Ćaća ti se vozio na konjskim kolima, a ti, odnosno ja, čiji otac nije imao ni konjskih kola, u Benji. Šta kažeš, ne čujem najbolje. Kako ko je Benjo, pa naš četvorokotač od milja, Zriki moj. Evo, imam nekog na drugoj liniji. Da nije kuma, ma jok, ne može ta od zlobe nazvati. A nije me zvala ni ona, znaš već koja, što tvrdi da joj jabuke u voćnjaku rastu kao bundeve. A virila je iza zavjese, vidjela sam je kad sam prolazila, nemoj misliti da nisam. Ne znam za tebe, ali ja samo vidim da onom njenom glava sve više liči na bundevu. Dobro, ne čuje me niko, ali to je javna tajna. Muka mi je od tog da sve njihovo mora biti najbolje. E pa nije. Je li tako da je naš Cicko dobio bolji kred.. Dobro, neću preko telefona. A kad ću. Dobro.  Dolazim, dolazim kad ti kažem. 

- Gleda u telefon, potom se ponovo javlja. - Alo Jelo, ti si dušo, pa što ne kažeš. Dabome, nisi mogla da kažeš kad se moj Zriki raspričao. Ma znaš... 

- potanko joj prepričava detalje razgovora. - Pa sad reci liče li tebi one njihove jabuke na jabuke ili na bundeve. A on... Zar nije isti ... - 

Portir se onemoćalo naslonio na zid. Ako ova tortura danfom potraje, tražiće beneficirani radni staž. Kada bi se samo manje mirisali, a više kupali. O, ta žena još stoji ovdje. 

-  Da, draga moja, dobro si čula. S citrusom, Estee Lauder, najnoviji. Kupio mi je cijelu gajbu, ma kutiju od stotinjak bočica, ali oni to podvode kao gajbu piva za reprezentaciju. Pa, sljedeći put možemo probati sa cisternom. Recept je jednostavan, istresti u kadu, leći, ustati, pa se obući, pa opet obučen leći u kadu. - 

Gospođa ministarka je jedno izvjesno vrijeme klimala glavom sa dubokom usredsređenošću. - U slučaju cisterne punimo bazen, a tretman je isti. -

Portir je otvorio ulazna ili izlazna vrata, kako se uzme, i duboko udahnuo, sretan što napokon diše. Sveti Sava je takođe bio sretan, na svoj način. 

- Pogledaj me, o pogledaj me očima djeteta, - pjevušio je, ozaren ne samo zbog svježeg vazduha, već i što mu se bar na kratko prestalo štucati.

- Ko se to usuđuje da pjeva ovdje, umjesto da naćulji uši i sluša bogougodne pjesme s naše akademije, - zagrmio je glas  pored njega.

Portir se unezgodio i krišom pokazao svetom Savi da se čisti napolje. - Neki prosjak, oče. Ko zna odakle ga je put nanio. -

- Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za svu našu djecu, - pjevao je dalje sveti Sava, tapšući ručicama, ne primjećujući portirove očajničke pokrete.  

Onaj glas je opet zagrmio. - Ko ste to vi nas i na koju zemlju misliš odrpanče. Zemlja je zemlja samo ako je podjeljena i to doboko. Sa visokom ogradom okolo, i to svaka brazda. Nema bogohulne cjelovitosti od ranije odrpanče, nema. I zato mi nemoj pjevati pjesme koje se tiču zemlje. Jer, ne znaš ti da je najbolje podijeliti, sve dijeliti. Tebi tvoje, meni moje, pa opet meni moje. Nijednu noć ne mogu da zaspim dok ne svedem račune šta je sve moje. -

Sveti Sava je htio zdraviti čovjeka kako Bog zapovjeda, ali se umalo zagrcnuo vidjevši mu onoliku mrzovolju na licu. Svetačkim pogledom prešao je preko njegove mantije. Silne brige more brata mog. Kako bih mogao pomoći njemu ja, umovao je. - Treba sve dijeliti i razdjeliti, slažem se, da bi se dalo siromašnima, kako bi naša braća južni  Sloveni još rekli, potrebitima. Kao što učinismo otac moj i ja. -  Tu se sjeti braće, ali odluči da ih ne spominje iz objektivnih razloga.

Mrgud je iskolačio oči, a portir je zalud mahao svetom Savi iza njegovih leđa da  ode.

- Život je lijep, oče, - zacvrkutao je veselo poput ševe u sunčano jutro, ne obazirući se na njegovu namrgođenost. Jadan čovjek, ako po svu noć nešto dijeli i ograđuje, nije mu lako, mislio je samilosno.

- Život je lijep samo budalama poput tebe, - protisnuo je ovaj. Prosjacima dajem pare samo utorkom i to isključivo pred TV kamerama, podsjetio se.  - Jer, samo budale mogu sebi dozvoliti da hodaju gole i bose. To ukazuje na elementarni manjak intelekta, odnosno one, kako ono bješe, a da, socijalne inteligencije. Ali, vidim da ti je to nasljedno. Kakav otac, takav sin. -

- Pa, u mom slučaju je bilo malo obrnuto. Kakav sin, takav otac. - Svetog Savu je živo zanimalo  ko je Mrgud. - A vi ste, - zatreptao je okicama kao kod djeteta.

- Bog i batina, - prošaptao je portir iza njegovih leđa.

Sada se sveti Sava silno prepao. Ako Bog na ovo pominjanje štucne, bolje da se na brzinu svi pozdrave. Ali, izgleda da je Bog imao prečeg posla.

- Za boga ne znam, ali batinu ne dam. - Portir je skočio kao oparen kada se sa zida zaorio glas. - Ja sve čujem i sve vidim. - Portir je buljio u video bim kao da je u pitanju giljotina iznad njegove glave. Sveti Sava je zaključio da je govornik dobro doručkovao. - To je Batina, - promucao je portir. - Nikada ga ne potcjenjujte. Ima uši i na zatiljku. Nije tu, a tu je. Sve čuje. I sve vidi. -

- Savo, neka mi provjere regres za ovu godinu, uključujući i dječiji doplatak. - Sad se pojavila i slika na video bimu koja je do maločas zbog tehničkih smetnji bila zamagljena.

- Šta je regres, - bubnuo je sveti Sava, na šta ga je portir koji se latio olovke i teke ljutito pogledao. - Ćuti i ne pitaj. -

- Ali, obratio se meni, - sveti Sava je volio da istjera stvari na čistac.

- Mora da se šališ! On siromašne ne voli da vidi ni na slici. Mi ih ne prikazujemo ni na našoj TV. Remete mu probavu, a onda ga boli glava. Alergičan je na neimaštinu. -

- Ali, ja sam Sava. -

Portir ga je gledao zbunjeno, a onda se lupio šakom po čelu, od čega mu je ostala poprilična masnica ili kvrga, u narodu zvana vole.

-  Imenjaci znači. -

- Kako si ti dobio ime, - pitao je sveti Sava imenjaka.

- Pa po svetom Savi, najvećem u Srba. -

Štucanje je postalo nesnosno. - To je pretjerivanje, ali, jesi li me prepoznao, - jedva je došao do daha.

Portir se zagledao u njega. - Vjere mi, nisam. Ček, ček, - zagledao ga je. Onda mu je ozarenost obasjala lice. - Ma ti mora da si onaj ludi Savo od Milutina iz Jošavke što kažu da po vascijeli dan skita i ništa ne radi. -

- Savo! Ko je taj odrpani čovjek na stepenicama u jeku akademije u čast svetog Save. Jesam li ja rekao da boranija nema šta da traži u dverima i da je akademija samo za odabranu svitu s kojom, evo već dvije decenije bogougodno poslujem. - Portir je problijedio i mahnuo Savi da ide, pokazujući mu Batinu na video bimu. Ali, upri prst za Mijatom. Ovaj je ponovo pokušavao suzbiti štucanje i nije ga ni primjećivao.

- Mir brate, mir, - odjeknulo je iza njih.

- Ko je sad ovaj, - viknuo je Mrgud, koji je imao još koju da progovori sa Batinom preko inter linka.

Sveti Sava je bio oduševljen. - Mir, brate mir i tebi. Dobro došao moj svetosavski omladinče. - Dječko sa gitarom je sa zadovoljstvom  izveo solo dionicu i upitao gdje je koncert.

Mrgud je stajao otvorenih usta. - Ti nisi iz podmlatka vladajuće stranke, miloj srcu mom, jer bih te ranije vidio ja. - Onda je stisnuo usta. - A nisi ni iz svetosavske omladine. Dakle, ko si ti. -

- Ali jest, on je moj omladinac, jedan od najboljih, - pokušao je da objasni sveti Sava, ali mu je Mrgud rekao da zaveže. Razdragani dječko sa gitarom unio se Mrgudu u lice. - Si šefe, nikad robom, nikad grobom. Milan Mladenović, EKV, svetosavski omladinac. Kad god me ovaj čestiti svetitelj pomene po pjesmi, ja se stvorim. - I na njegov užas, zagrlio je odrpanca i počeo da zavija Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude, ovo je kuća za nas...

- Ma šta vi to, kakve su to sprdačine, pardon, sotonska djela. I nedam ja zemlju, a malo sutra je ova kuća za vas. Savo, pometi ove napolje. - Mrgud je mahnuo prema ulazu i viknuo, - Svetosavska omladino, za mnom. -

Sveti Sava je ponovo štucnuo. Svita dobro pothranjenih omladinaca progurala se prilično vižljasto za svoje kilograme i nahrupila uz stepenice na galeriju.

Sveti Sava je pošao za njima, ali se Mrgud naglo okrenuo. - Odbij! Kud ćeš ti. Odbij, rekao sam. -

Vrativši se, sveti Sava je tužno pogledao u gitaristu. - Nema ništa od koncerta. -

- Oče, gdje da parkiram automobil, - povikao je neko sa ulaza. Mrgud,  koji se žustro penjao stepeništem, okrenuo se prema vozaču uporedo kada su se sva stakla zatresla kao pred sudnji dan. Oh Lord, won't you buy me a Mercedes Benz...

-  Ne mogu da vjerujem. - Sveti Sava je razdragano gledao prema ulazu. Janis se u tri skoka našla pored njega, zvučno ga cmoknula u obraz, čestitavši mu njegov Dan. Potom je preskočila par stepenika, dok nije stala oči u oči sa Mrgudom. Ovaj je bio blijed kao smrt. Drhtavom rukom se  prekrstio i počeo uzmicati. 

- Ne kušaj me, Sotono. - Nije trebalo to da kaže, jer je sveti Sava znao šta slijedi. Janiska je prvo izgledala kao da će se rasplakati, ali to uvijek zavara. A onda je počela da se kikoće iz dubine stomaka i sveti Sava je znao da je teže zaustaviti njen smijeh, do njegovo štucanje. Smijala se i smijala i previjala od smijeha, zabacujući kosu kao na Woodstocku, a sveti Sava je zaista volio taj koncert i na koncu sva iscrpljena zastala da obriše suzne oči. 

- E Mrgude, dobar si ti meni skroz. Volim vesele ljude.  - A onda se uspravila i udahnula duboko, šireći dijafragmu. Sveti Sava je sa zebnjom pogledao u ogromne kristalne lustere kada je čuo prve tonove. Dobro je, još su na mjestu, pomislio je sa olakšanjem, pjevušeći sa Janis, Piece Of My Heart. Mrgud se propeo, podigao krst i jednako mašući njime, unatraške đipio uz stepenice.

- Oprostite, počela je svečana akademija i ja bih vas zamolio da konačno izađete napolje. Van! - Portir je bio očajan. - Dajte ljudi, nemojte da zbog vas dobijem otkaz. -

Sveti Sava se zagledao u portira. Šta sad da radi.  Janis se naslonila na njegovo rame i ne gledajući prema natpisu na zidu o zabrani, zapalila joint. Jednom šezdesete, uvijek šezdesete, pomislio je sveti Sava sa smješkom.

- Koncert tek počinje, dječko, - Janis je otpuhnula oblak dima prema portiru, na šta je ovaj bio malo zatečen, a onda je zakolutao očima.

I tad su došli popovi, pa topovi, pa lopovi i čitav svijet se izobličio... Ispuzali su grabljivci, pa lažljivci, pa snalažljivci... - Izvana se čuo bas. 

- Da li to moje uši dobro čuju. - Sveti Sava je otrčao do ulaza i nije mogao da vjeruje svojim očima. Bio je presretan. 

- Milane, Janiska, dođite. Stigao je naš Đole, još jedan svetosavski omladinac. - Šta da ti pričam, ja ne znam nikog ko ti je sličan, spremnog da bez računa razgrne slabe i izađe sam pred barabe. Sveti Sava je na ove riječi duboko udahnuo, ali je Janiska prozrela njegov naum i uprtila ga kao vreću na leđa. Portir je sa olakšanjem zatvorio vrata za njima i za svaki slučaj ih zaključao. Pred vratima je ugledao nešto ogromno i žuto što je ličilo na podmornicu. Više im ni "Bentley" nije dovoljan, pomislio je prevrćući očima. Kada se popeo uz stepenice i vidio dječka s okruglim naočalama kako štima gitaru, umalo nije pao u nesvijest. Ko je sad ovaj, maloprije nije bio tu. Onda se sjetio da je vidio i svoju pokojnu babu kad mu je ona ludača puhnula dim u lice, pa se malo smirio.

                                           *****

Nakon što ga je Janiska lagano spustila, sveti Sava se teturavo uputio prema bini. Sa djetinjim čuđenjem se zapiljio u capin ispod sombrera.  - Ama Đole, je li to stigao i naš Bobi. - Sveti  Sava je brisao suze radosnice, dok je Bobi štimao gitaru pred, ček ček, otkud se stvori ovoliki narod, mislio je sveti Sava zbunjeno. - Ti znaš Savo da on ovaj Dan ne bi propustio ni za šta na svijetu. -  Đole je potom skočio na binu i zapjevao, Dobra ti noć... nismo se vidjeli dugo... Sveti Sava je osjetio da mu je neko tutnuo nešto u ruku, uporedo kad je čuo taktove Ma jebite se devedesete, zbog vas su bitange ušle u čitanke... Poput ostalih, i on je zapalio svoju lojanicu i počeo njome da maše kroz vazduh.

A onda se vazduh usijao. Bobi se dočepao mikrofona, pročiščavajući grlo, spreman da počne.

- Bobi, Bobi, kad ćemo dobiti veće invalidnine. -

Bobi je pogledao prema drvenim štakama i izgladnjenim licima. - Za sve vas ovu pjesmu noćas pjevam ja, -  povikao je kao onomad, dok su penzioneri, otpušteni radnici i majke sa troje djece zijali u njega kao u čudo.

- Bobi, kada će majke sa troje djece dobiti bar minimalne olakšice.... Bobi, hoće li se za našeg života otvoriti ijedna fabrika... Bobi, hoće li penzioneri i dalje crkavati kao marva... Bobi, kada će se cijeniti stručnost, a ne stranačka pripadnost... Bobi, hoće li oni ikad otići i vratiti opljačkano... -

- The Answer Is My Friend The Blowing In The Wind, The Answer is... -  zaorio se gromki Bobijev glas. A onda je masa uzvratila kao jedan.

Let the Sunshine In, let the Sunshine... Bobi je skočio sa improvizovane bine direktno u gomilu. Dočekali su ga raširenih ruku obrazovani,  besperspektivni, nestranački mladići i djevojke sa koferima podno nogu.  - Za sve obespravljene, gladne, jadne i ponižene, - povikao je Bobi, dok je gitara ječala sve jače.

                                           *****

Za to vrijeme, na akademiji je bilo nadave nadahnuto. - Pitaj je ti. Voli da doručkuje, pa to ti je. Od tog doručka zavisi naš opstanak. Kako smo proračunali, cijena tog doručka će na naplatu dobaciti i do prapraunuka. To ti je čista dijalektika. -

Šaptač se povjerljivo nagnuo ka čupavom uhu do sebe. - Nego, kao što ti već rekoh, kad može njegov sin, što ne bi mogao i moj. Mali je presretan, da ga samo vidiš. -

Šaptač je malo čačkao uho, nešto ga je naglo zaglušilo. - I nikad više da me nisi nazvao milionerom. Ja sam milijarder, je l jasno. Dosta ste mi svi vi plazili jezik, rugajući se. -

Čupavo Uho ponovo nije reagovalo.

- Slušaš li ti mene, - dreknuo je Šaptač.

- Do kad se ovi na bini misle ovako dernjati. - Čupavo Uho je sad njemu dreknuo na njegovo čupavo uho. -  A i čudan im je repertoar. Nikad nisam čuo nešto slično. Koja budala je pronjela gitaru.  -

Nastala je blaga pometnja u sali. Zvanice su s pravom bile pogođene iznenadnom bukom, jer su njihovi plodonosni razgovori morali zamuknuti.

- Kakva je to gužva napolju, - vikali su.

- Ma neki koncert. -

- Kakav koncert u ovom času. Mi održavamo koncert. -

Dirigent je pokušavao skrenuti pažnju, ali sa slabom vajdom. 

- Jače, jače, - vikao je na orkestar, ali ga je neko upozorio da postoji opasnost da ljudima popucaju žile na vratu od napora i da iskrvare pred kamerama.

- Jače, - bio je nepopustljiv.

Prolomio se zvuk akustične gitare.

- Jačeee... -

-  Let The Sunshine In. -

- Jačeeee... -

U gužvi koja je nastala malo ko je primijetio dječka s naočalama povrh nosa koji se popeo na binu. Ali su ga zato čuli.   

- Za mog prijatelja i brata Savu, njegova omiljena pjesma. - Dječko ih je pogledao preko naočala. Svi su zanjemili.  Only Need is Love...

- Savo, sunce li ti kalaisano, ko ti je ovaj. - Portir je na ulazu pretrnuo kada je začuo glas. Piljio je unezvjereno u video bim, ali Batinin izraz lica bio je nedvosmislen. - Braćo, hvatajte ga, sve skupa sa gitarom, a i one napolju, - viknuo je Batina sa gnjevom pravednika. Portir je potom čuo topot na spratu.

Dirigent je bacio palicu. - Boga im njihovog, zapamtiće nas taj ološ koji ometa slavu našeg svetog Save. Juriiiš. -

Portir je vidio kako pored njega proleti dječko, a potom njegova gitara. I to tim redom. Onda su nagrnuli i ostali.

                                          *****

Niko nema ovakvu omladinu kao ja, mislio je sveti Sava, ljuljuškajući se u masi.  Došli su sa svih strana da obilježe moj  Dan. Svijet koji ima ovakvu omladinu... A onda ih je ugledao. A potom i osjetio. Za tili čas bio je mokar. Pogledao je oko sebe. I ostali su bili mokri do gole kože. Penzioneri su jaukali, invalidi padali ničice, a majke troje djece pokušavale da zaštite bar jedno od nejači.

- Svinje pogane, zar na nas vodenim topovima, -  vikala je jedna od majki, dok je jedan od najboljih studenata padao ničice sa indexom na grudima.

Only Need Is Love, čulo se kroz nesnosnu graju koja je nastala.

- Jovane, Johny,- povikao je sveti Sava. - Jovice, - mlatarao je rukama prema njemu. Ali, Jovanu je u gužvi neko razbio njegove lenonke i on ništa pod bogom milim nije vidio. Pa on je zakasnio i greškom otišao unutra, pomislio je sveti Sava uznemireno. Još ako je zapjevao, a jest, kao da gleda. Uhvatio se nemoćno za glavu. Jovane, pokušao je ponovo, a onda je vidio kako ovaj uljeće u Yelow Submarine i nestaje. Zna moj Jovica šta treba zapjevati na moj Dan, mislio je  sveti Sava, žalostan što ni ne pozdravi svog omladinca.  Only Need Is Love, tra ta ra ta ta, pjevušio je lagano, pomjerajući usne, kada je osjetio da preko njega tabanaju glanc nove američke čizme ponad kojih su se vijorile glanc nove uniforme snaga reda i mira.

- Peace, Brother, Peace, - vikao je neko i sveti Sava je krajičkom uma shvatio da to on viče. A onda je zaista nastupio mir.

                                             *****

- Nemanjiću, dolazi sebi! -

Sveti Sava je sporo dolazio sebi, osjećajući još uvijek na sebi one čizme. Nepoderive, rekao bi. Šta ono bi dalje. A da, Bobi ga je povukao ispod onih đonova i osovio na noge. - Bježi Savo koliko te noge nose. I ne okreći se mili Savo, šta god se ovdje bude dalje dešavalo. -

I on je bježao, a Bobi je i dalje vikao za njim. - Ne okreći se, brate Savo. - I bogami, nije se okretao, ali mu neki đavo nakon izvjesnog vremena nije dao mira. Kada se okrenuo, sve što je vidio bio je mlaz vode koji ga je potom zalijepio za zid. Toneći u bezdan gledao je gore, visoko na nebu toranj i zvona. Ali, nije stigao da se začudi, već se sunovratio u ništavilo. A onda je morao da dođe sebi, jer ga je Bog lično zvao.

- Onako da te zalijepe baš za onu građevinu. Umalo te špartlom nismo skidali sa zida. - Bog je puhao na nos kao razjareni bik.

Potom je sveti Sava pričao,  a Bog sve više skupljao oči. - I tako, jedva sam živu glavu izvukao. -

- Tako je kad me ne slušaš, Nemanjiću! -

- Nemoj dobri Oče biti tako strog prema našem Savi. -

Bog se silovito okrenuo  prema glasu.

 - Ti Isuse ima da ćutiš! Tebi da nešto slično nije palo na pamet. Ne bi se ni snašao, a ponovo bi te razapeli. - Bog je teško uzdahnuo. 

- Znam ja šta se u Manjem dešava bez obzira na mrak. Meni kao Bogu to nije teško znati. Ne želim trošiti vašu svjetlost na njih, je l jasno. -

Sveti Petar je znao koliko je Bog dobar i  da ni ova ljutnja neće dugo potrajati. Tako i bi. - Prepozna li te iko na toj akademiji, čestiti Savo. -

Petru bi nešto milo oko srca kad ču da ga Bog opet zove duhovnim imenom.

- Jok Bože. Unutra niko. Zapravo, nisu mi ni dali da uđem. -

- I koliko potrošiše na tu akademiju posvećenu tebi bez tebe, dobri Savo. -

Ovaj malo potraži po džepovima, pa nađe ceduljicu. Smjerno je stavi Bogu pred oči. - Šta je ovo. - Silan je bio božji gnjev.

- Osim akademije, tu je zakuska, a troši se... Nema se, može se ...-

- Valjda ima se, može se, - Bog je zabrinuto gledao u svetog Savu. Je li njemu svaka na broju poslije onog šmrka.

- Ne Bože. Nema se, a može se, - ustrajao je sveti Sava.

I Bog je shvatio, mada tu nije bilo Bog zna, a On sve zna, šta da se shvati.

- Savo, tako ti mene, nikad više da ti misao, kamoli krilo nije odletilo dolje. -

- A šta ako mi se i dogodine bude štucalo. -

- Nećeš gutati, začepićeš nos, zaustavićeš disanje, je li ti jasno. - 

Niko ga nije prepoznao, nisu mu dali da uđe, mrmljao je Bog sebi u bradu. Potom svetog Petra prostrijeli pogledom. 

- Ču li ti Petre ove riječi. E pa dobro čuvaj ključeve ovih vrata, pa ni ti ne puštaj njih. -

Sveti Sava sretno zapljeska rukama. 

- Ali su me zato napolju dočekali kao najrođenijeg. Koncert je bio odličan, a publika na nivou.- Bogu ne promače da ovaj malo pognu glavu. 

- Hoću reći, ispod nivoa dostojanstva, života, napretka. -

Bog je cupkao nogom.

 - Šta još imaš da mi kažeš Savo povodom tvoje neposlušnosti i ovog nemilog događaja. -

- Najžalije mi je što ne stigoh na ćevape. -

- Kakve sad ćevape. -

- Pa kod Muje. Ona me sirotinja dolje u nekom trenu opkoli, pa kažu uglas, sveti Savo, ne možete biti ovdje, a ne otići kod Muje na ćevape. To vam je isto kao da niste ni bili. I taman smo se dogovarali da  odemo poslije koncerta svi onako đuture, kad na nas nagrnuše  suzavcima i vodenim topovima. -